Pod­go­ri­čan­ka Mi­lan­ka Mi­lo­še­vić o ko­joj je „Dan” ob­ja­vio pri­ču u ju­če­ra­šnjem iz­da­nju, pri­mi­la je pa­ket po­o­ći Ban­ke hra­ne ko­ji joj je uru­či­la eki­pa „Da­na”.
- Hva­la ,,Da­nu” i Ban­ci hra­ne ko­ji su mi po­red kom­ši­ja pri­ti­kli u po­moć. Pa­ket hra­ne i sred­sta­va za hi­gi­je­nu pu­no mi zna­či u mo­joj ne­ma­šti­ni. Lju­di su se otu­đi­li, ni­ko ni na kog se ne okre­će. Hva­la vam od sr­ca – ka­za­la je Mi­lan­ka Mi­lo­še­vić.pri­ma­ju­ći po­moć.
Ona ži­vi sa­ma, bez stru­je u jed­noj vla­žnoj pro­sto­ri­ji, bez ku­pa­ti­la pod plo­čom, na Ka­ka­ric­koj go­ri. Pri­ma po­moć od 60 eura, a to joj ni­je do­volj­no da vo­di do­sto­jan­stven ži­vot ka­kav sva­ko bi­će za­slu­žu­je.
Is­pri­ča­la nam je da pen­zi­ju ne pri­ma jer je ni po­koj­ni muž ni­je ostva­rio, a ona ni­je bi­la za­po­sle­na. Zbog ne­ma­šti­ne na­ru­še­no joj je i zdra­vlje, ne­ma nov­ca za lje­ko­ve, a u 68. go­di­ni osje­ća se mno­go sta­ri­jom i ne­moć­ni­jom.
Ne vi­di rje­še­nje svo­jih pro­ble­ma, ali ipak ne pre­sta­je da se na­da, jer ne tra­ži mno­go.
- Evo vi­di­te ka­kvo je, ni­je okre­če­no, ne­ma ko da mi sre­di, ni­ti da se na me­ne okre­ne, a dru­go ne znam šta da ti ka­žem. Pri­mam sa­mo 60 eura so­ci­jal­ne po­mo­ći i to je sve po­mo­ći što do­bi­jam – pri­ča sta­ri­ca Mi­lan­ka. Dok su bi­li hlad­ni­ji da­ni, kom­ši­je i ro­đa­ci, ko­ji i sa­mi ži­ve na ru­bu eg­zi­sten­ci­je, do­vo­di­le su je kod se­be da se ogri­je jer ne­ma dr­va. Ne­ma nov­ca, a ni sna­ge ka­ko bi ih pri­pre­mi­la za zi­mu.
- Ni­ko mi ne po­ma­že, ni­ti ko­ga imam. Da me ne­ko po­ma­že ne bih u ovo­me ži­vje­la. Ra­ču­ne ne pla­ćam jer ne­mam oda­kle. Do­šli su i is­klju­či­li mi stru­ju. Ka­ko da je pla­tim, od če­ga – ka­že Mi­lo­še­vi­će­va.
Zbog bo­le­sti pri­je ne­ko­li­ko go­di­na bi­la je go­to­vo ne­po­kret­na sko­ro de­vet mje­se­ci. Vo­dom za pi­će se snab­di­je­va iz okol­nih ku­ća jer ni to­ga ne­ma u svom so­bič­ku.
- Osla­bi­lo mi je sr­ce. Ta­ko sam i za­vr­ši­la u bol­ni­ci. Od ta­da ni­je­sam uzi­ma­la ni­ka­kvu te­ra­pi­ju ni­ti išla na kon­tro­lu. Ne­mam od če­ga ni da pla­tim lje­ko­ve. Čim sam bi­la bo­lje, ni­šta ni­je­sam pred­u­zi­ma­la. Ne­mam ni jed­nog zu­ba u gla­vi, lju­di me ne ra­zu­mi­ju ni šta pri­čam. Da imam pa­ra, ja bih ih sta­vi­la, ali šta da ra­dim – ka­za­la nam je u raz­go­vo­ru sta­ri­ca Mi­lan­ka Mi­lo­še­vić. Ona is­ti­če ka­ko joj je naj­po­treb­ni­ja to­pla so­ba zbog go­di­na i na­ru­še­nog zdra­vlja.
- Me­ni tre­ba sa­mo to­pla so­ba – ka­za­la je Mi­lo­še­vi­će­va.
A.Ć.


Apel kom­ši­ja

Mi­lan­ka Mi­lo­še­vić ne­ma ži­ro ra­čun, a svi lju­di do­bre vo­lje mo­gu joj po­mo­ći po­sred­stvom Mi­ra Ra­do­vi­ća či­ji je broj te­le­fo­na 067 578 464. Mi­lo­še­vi­će­voj je sva­ka po­moć do­bro do­šla.